Симбол побједа које се мјере осмјесима
Небо је сваке секунде пријетило кишом али дјеца нису марила. Трчала су ливадом, помјерала границе сваким новим покушајем стајања на рукама, главом наслоњеном на свјеже покошену траву. Дозивали су једни друге дајући до знања свим сивим облацима изнад Буквалека да прву суботу у јуну ипак они имају главну ријеч, дјеца Фонда солидарности „Душа дјеце“.
У ових неколико реченица тешко да може стати вулкан емоција које се пробуде на излету Фонда солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству , који је ове године организован пети пут и који је, сада већ традиционално, окупио десетине дјевојчица и дјечака од Требиња до Бањалуке и њихове породице у Буквалеку надомак Града на Врбасу.
И док су се међу крошњама дрвећа смјењивали мириси влажне земље и свјежег лишћа, а небо слутило на још један кишни дан, на лицима дјевојчица и дјечака није било ни трага бризи. За њих и њихове родитеље, браћу и сестре ово је тај један посебан дан, дан о коме се прича цијеле године, дан који се са нестрпљењем ишчекује. За све њих овај дан је много више од једнодневног излета у природи. То је сусрет пријатеља који дијеле исте бриге, искуства која многи њихови вршњаци не могу ни да замисле. То је дан у коме бар на неколико часова забораве болничке собе, прегледе, операције и терапије.
На већ добро познатим стазама Шумског буквара поносно су једни другима показивали колико су порасли од прошлог излета. Неко је препричавао догодовштине из школе, неко шапутао о новој симпатији, а неки су се тек упознавали са новим другарима, јер на излет су стигли први пут.
И за родитеље овај дан је посебан, како често кажу, још један празник у години. И није им тешко да превале километре и километре од Источног Сарајева, или Шековића, да дођу на дружење у Бањалуку.
„Овај дан је посебан за нас. Долазимо јер смо овдје породица, сви различити, а опет исти. Није нам тешко да дођемо јер ви мислите на нас, мислите на нашу дјецу, на то да су им уз све силне терапије потребни пријатељи, дружења, а вјерујте не зову нас тако често“, искрен је био један тата.
Породице су сагласне када кажу да је излет Фонда солидарности заправо тренутак радости.
„Ријечи су често премале да опишу терет који родитељ носи када му је дијете болесно и недовољне да искажу захвалност када у том мраку пронађе ослонац какав сте ви нама. Хвала вам на овим тренуцима радости. Омогућили сте нашем сину да се осјећа као „обично“ дијете. Његов осмијех током излета за нас је непроцјењив дар. Поред финансијске и медицинске подршке коју нам пружате овај излет нам је показао да бринете и о нашем менталном здрављу и емотивној снази која нам је пријеко потребна. Ви нисте само институција која потписује рјешења, ви сте тим са огромним срцем“, порука је једне мајке.
И баш као што и сами родитељи кажу посебну вриједност оваквим окупљањима дају управо ти тренуци који на први поглед дјелују сасвим обично. Родитељи вријеме проводе уз разговор и тек понеки брижан поглед на њихове малишане. Опусте се и они јер некако ту на излету као да се оне свакодневне бриге смање за милиметар бар и то тешко бреме које носе на леђима свакога дана као да је лакше. Подијеле искуства, једни другима су подршка. За њих то је прилика да бар на један дан предахну од свакодневице обиљежене терминима прегледа, операција, путовања и неизвјесности која прати сваку дијагнозу.
А тим Фонда солидарности и те прве јунске суботе, баш као и сваки дан већ скоро деценију брижљиво пази на сваки детаљ, јер новац јесте кључан за лијечење, али је једнако важна и социјализација и осмијех сваког дјетета које покуца на врата ове установе. Вођени том мисијом да свако дијете заслужује безбрижније и љепше дјетињство, тим на челу са др Јасминком Вучковић пази на сваки детаљ. Тако је и на овогодишњем излету за малишане организован квалитетан садржај. Са глумцима бањалучког Градског позоришта „Јазавац“ отишли су на „Пут по свијету на тротинету“, покушали да докуче најтајанственије трикове мађионичара Зоке и све то „зачинили“ брејкденсом уз „Footwork fever“.
Директорица Фонда др Јасминка Вучковић захвалила је свим породицама и свим пријатељима излета за дивне успомене које из године у годину заједно стварају.
„Поносна сам што већ пет година стварамо овај један дан из снова испуњен љубављу и осмјесима. Наставићемо и даље да стварамо успомене које грију срца“, поручила је др Вучковић.
Тренерке зелене од траве, покоји крпељ у коси, мало блата и много, много смијеха доказ су да су сви скупа уживали. Дјечији осмијеси побједили су тмурно небо, растјерали облаке и док је сунце стидљиво намигивало, дјевојчице и дјечаци у споменар успомена уписали су још један дан из снова. До идућег јуна…
ПРИЈАТЕЉИ
Организовати излет и ове године било би немогуће без свих добрих и племенитих људи који препознају значај овог догађаја. Тим Фонда солидарности „Душа дјеце“ захвалан је екипи „SKC Kids“, Влади Републике Српске и Угоститељском сервису Владе РС. Као и раније уз Фонд је и Банка Поштанска штедионица, компаније „Кап по кап“, и „Лед ледени“ , Пекара „Мања“ и сладолед „Milla Gelato“.
ПОДРШКА ИЗ РИЈЕКЕ
Ове године међу бројним драгим људима, пријатељима Фонда солидарности „Душа дјеце“ био је и професор др сци. Игор Прпић, др мед. који је дошао чак из Ријеке. Љекар, специјалиста педијатар, субспецијалиста дјечије неурологије и неонатологије у КБЦ Ријека, али изнад свега велики човјек и пријатељ. Тим Фонда солидарности захвалан је др Прпићу јер је показао жељу и нашао времена да упозна малишане и њихове родитеље и заједно са њима проведе један дан далеко од болничких соба.