Малишани који се боре са опаким болестима, као и они који су прешли мукотрпан пут изљечења истински су борци и хероји, а најбољи примјер је десетогодишња Бањалучанка Софија Стојнић која се из канџи леукемије истргла храброшћу и одлучношћу да се врати здрава у породично гнијездо, гдје су је нестрпљиво чекала млађа браћа.

Акутна лимфобластна леукемија Софији је дијагностикована када је имала само осам година, а данас двије године касније редовно похађа пети разред Основне школе “Иван Горан Ковачић” у Бањалуци и са својим  другарима свакодневно ужива у игри и школским активностима.

Отац ове мале хероине Бојан Стојнић за “Глас” прича да је Софијина болест дошла изненада, у децембру 2021. године и у свега неколико дана, до тада миран породични живот, преокренула наопачке.

– Све је почело са малаксалошћу коју је Софија осјећала неколико дана. Урадили смо налаз крвне слике и када су стигли лоши резултати помислили смо да је грешка у лабораторији. Поновили смо анализу наредни дан, али су параметри били још лошији, драстично испод нормалних вриједности због чега је на Никољдан хитно смјештена на Одјељење дјечије  хематоонкологије  Универзитетског клиничког центра РС. Два дана касније дијагностикована јој је леукемија и тада је почела наша борба – присјећа се Стојнић.

Након извјесног времена, Софија је пребачена на београдски Институт за мајку и дете гдје је извршена ХЛА типизација ткива и трансплантација матичних ћелија, којој је претходио процес зрачења у Падови.

– Имали смо срећу што је Софија имала 100 одсто компатибилног даваоца, најмлађег брата Стефана, који је имао свега двије године када јој је донирао матичне ћелије. Био  је међу најмлађим даваоцима матичних ћелија у Србији – објаснио је Стојнић и додао да нажалост многе породице пролазе кроз далеко компликованији и дужи процес, јер морају тражити донора у свјетском регистру даваоца.

Период лијечења, наводи Стојнић, за цијелу породицу је био тежак и неизвјестан, али понајвише за Софију која се војнички борила за будућност.

– Тешко је  издвојити шта је било најтеже у тој мукотрпној борби, јер је сваки моменат био испуњен тешкоћама и неизвјесношћу. Сазнати да ваше дијете није добро и да предстоји дуг и неизвјестан пут за изљечење терет је који се ријечима тешко описује. У тим тешким моментима, снага и храброст коју је Софија показала били су наш истински ослонац, она је прави херој, читав тај пут изнијела је храбро, спремна да побиједи и да се врати кући гдје ју је уз Стефана чекао и брат Данило – казује Стојнић за “Глас” и додаје су им снажна подршка најближих као и околине дали снагу да истрају.

Према Стојнићевим ријечима, процес у којем је трансплантација једини пут за изљечење, односно лабораторија за ХЛА типизацију и регистар добровољних даваоца, јесте кључан предуслов за убрзање лијечења.

– ХЛА типизација ткива и друге лабораторијске анализе које се врше у Београду стварају додатни притисак и стрес. Родитељи су приморани самостално организовати превоз и доставу свих узорака на анализу у Београд до одређеног времена. Неизвјесност да ли ћете успјети на вријеме то урадити, усљед гужви на границама или нечега другог представља додатни притисак. Такође, формирање регистра добровољних даваоца повећало би број потенцијалних давалаца као и вјероватноћу проналажења подударних матичних ћелија за пацијенте који нису нашли донора међу члановима своје породице – рекао је Стојнић.

Успостављање регистра добровољних давалаца, односно оснивање лабораторије за ХЛА типизацију ткива у Републици Српској мисија је овогодишње хуманитарне акције “С љубављу храбрим срцима”. 

Фонд солидарности

Бојан Стојнић истиче да је Фонд солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреде дјеце у иностранству био кључан у процесу прибављања потребне документације и обезбјеђењу финансијских средстава за лијечење Софије у Србији и Италији.

– Сви запосленици Фонда солидарности, заједно са директорицом, врло су предани свом послу и са пуно емпатије и разумијевања помажу родитељима у процесу лијечења ван граница наше земље – рекао је Стојнић.

ГЛАС СРПСКЕ