И када добију једну по једну битку против тешких болести нити међу нама се не прекидају, ту наша прича не завршава и нема ништа љепше од тога када вам дјевојчурак, чија је дијагноза била застрашујућа, четири године након лијечења пошаље фотографију с дечком и каже: “Ја сам заљубљена”.

Тим ријечима за “Глас Српске” причу почиње директорица Фонда солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству “Душа дјеце” Јасминка Вучковић, која је за пет година постојања овог фонда упознала стотине малишана, чије су породице закуцале на врата канцеларије на трећем спрату Фонда здравственог осигурања РС, с којим дијеле и простор и запослене. С већином породица чија су дјеца морала по лијек у туђу земљу и данас је у контакту.

– Немогуће је не размишљати о тој дјеци и када одете кући. Они су сами негдје у иностранству, чекају операцију, а ја чекам позив, поруку да чујем како су. Нема ту ни дана, ни ноћи. Када они позову стаје све, јер зову или да саопште најљепше вијести или да питају како ће даље – прича Вучковићева.

Најпоноснија је на све фотографије, поруке и видео-снимке које попут мајке брижљиво чува у свом телефону, а које су стигле од малих бораца. На једној дјевојчица с медаљом коју је освојила на ритмичкој гимнастици након свих добијених битака против опаке болести, дјечак који након лијечења весело трчкара и припрема питу или већ стасала дјевојка која је након свих недаћа и губитка косе током лијечења, дошла у Бањалуку како би заједно с Вучковићевом отишла код фризера да донира своју косу.

– Сједимо нас двије на столицама и фризерка пита је л’ ми то рођака, ми се погледамо кажем да јесте. Потом пита њу, а шта је теби тета Јасна, она се окреће према мени и каже – друга мајка. Не постоји више нити љепше од тога. То је највеће признање за ових пет година – поносно казује Вучковићева.

А рад Фонда “Душа дјеце” препознат је и с оне стране Дрине. Наиме, предсједник Србије, Александар Вучић одликовао је Вучковићеву златном медаљом за заслуге за изузетан допринос у области јавних, хуманитарних и здравствених дјелатности.

А да није било лако доћи до циља говори и то што су почели без ичега, без административног оквира и новца.

– Била је то трка с временом. Тек што смо ријешили администрацију, постали смо дио једне од најљепших прича у Републици, а то је акција “С љубављу храбрим срцима” – рекла је Вучковићева.

Званично су почели да раде у јануару 2018. године, а буџет се пуни редовно. То што су приливи од плата грађана константни, како каже, потврђује да становници имају повјерење у Фонд солидарности. Своје обавезе углавном измирују и локалне заједнице, неке без дана кашњења, друге поравнају рачуне на крају године.

Вучковићева и њен тим воде рачуна о сваком фенингу јер колико год се чинило да новца на стању има много, потребе су, нажалост, из године у годину све веће, а понекад само за једно дијете за неколико одлазака на скупа лијечења, операције и терапије треба милионски износ.

– Трудимо се да свака фактура буде затворена, односно уколико смо ми по предрачуну уплатили 100.000 КМ, а утрошено је 85.000, инсистирамо да нам болница врати до задњег фенинга оно што није потрошено, јер треба за неко друго дијете – истакла је Вучковићева. У клинике широм свијета о трошку овог фонда дјеца углавном одлазе на генетска испитивања, али и због онколошких обољења и ортопедских аномалија.

– Имајући у виду да дјеца већ годинама на лијечење одлазе углавном из истих разлога, јасно је које сегменте морамо јачати у домаћем здравству – испричала је Вучковићева.

Скривајући понеку сузу, Вучковићева каже како је свјесна да су и губици дио живота, нимало лијеп, али неизбјежан.

– У посљедња три мјесеца изгубили смо двоје дјеце, а сви смо се надали до посљедњег секунда. Када вам након таквих догађаја породица закуца на врата и дође да захвали за све што је учињено јасно вам је да смо одавно превазишли онај чисто административни дио и да смо попут породице – казала је Вучковићева.

Истакла је да јој посебно тешко пада када неко не разумије управо тај административни дио, од болница у иностранству, до ближе околине.

– Болнице у иностранству имају хиљаде захтјева, па онда ми дођемо негдје на реп, не одговоре одмах, а нама гори под ногама јер чекамо предрачун јер без њега не можемо дати новац – казала је Вучковићева, нагласивши да и за идућу годину остаје план да дођу у сваку локалну заједницу како би што више људи упознали с поменутим фондом који је у правом смислу ријечи душа дјеце.

Трошкови Од почетка рада фонда одобрено је укупно 826 рјешења за 504 дјеце, за шта је издвојено око 20 милиона марака. Само у овој години фонд је одобрио 256 рјешења за дијагностику и лијечење 184 дјеце у иностранству, за шта је издвојено 3,8 милиона. На рачунима тренутно имају око 15 милиона КМ.

ГЛАС СРПСКЕ