Дан који никада нећемо заборавити
Љубав се множи! Да, баш тако. Тако је и било 4. јуна на излету у Буквалеку код Бањалуке када су се окупили родитељи и дјеца која су се лијечила у иностранству посредством Фонда солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству. На овај начин испуњена је жеља дјечаку Јовану Петровићу из Добоја који је пожелио да на једном излету упозна дјецу која су се, баш као и он, лијечила у иностранству.
Вођени том жељом и пријатељима Фонда солидарности који су финансијски помогли да се реализује ова излет, тог 4. јуна окупиле су се породице из цијеле Републике Српске – од Требиња до Новог Града.
Сви на једном мјесту, а да повод нису доктори и лијечење. Раздраганост, растерећност и осјећај припадности пратили су ово цјелодневно дружење у организацији Фонда солидарности.
„Овај диван дан, осмијеси, позитивна енергија сваког дјетета и родитеља су доказ да сте за нас направили право чудо“, поручила нам је једна мајка након што се излет завршио.
Право чудо су, управо ове породице. Дјеца су се играла, родитељи опуштали и нико није био сам. Нису се чуле реченице : „Пази, пашћеш“, „Немој далеко“ и слично.
„Дивно је што смо добили прилику да упознамо једни друге. Осјећали смо се као своји на своме, јер смо се сви разумјели, чак и када смо ћутали. Ми смо велика породица на челу са Фондом солидарности који нам даје снагу“, поручила нам је још једна мама.
Спортско креативни центар „SKC Kids“ великодушно је понудио своје услуге како би дјеци, али и родитељима дан на излету био што разноврснији. Поред тога што су обезбиједили локацију омогућили су да и дјеца и родитељи, бар један дан у години забораве све проблеме и постану мали шумски истраживачи. Осим проучавања богатства природе којом је окружен Буквалек, дан је био употпуњен читањем одломака из књиге „Упознајте Гагарина, најшашавијег пса у свемиру“. Аутор ове књиге Берислав Благојевић је окупљеним малишанима, али и родитељима читао авантуре пса Гагарина и мачка Риплија несебично им преносећи колико је важно да у свој тој различитости ширимо љубав.
Након дана проведеног са родитељима и дјецом, писац Благојевић је био пун утисака.
„Хвала свима у организацији за драгоцјено искуство. Дјеца, маме, тате, људи из Фонда солидарности – сви су они посебни. Толико љепоте и живота, упркос свему. Ја сам само посматрач, а они се боре за сваки дан, за сваки осмијех“, утисци су овог писца након проведеног дана са овим породицама.
И то су управо ове породице, баш како је једном једна мама дјечака из Дервенте написала. „Неко у животу истрчи маратон, неко оплови свијет, неко освоји Монт Еверест, а неко одржава дијете у животу – и то гледајте тако – као животни изазов“.
А, све ове породице храбро су се ухватиле у коштац са највећим животним изазовом ,уз како кажу огромну подршку наше установе. Многима је овај излет неизмјерно значио.
„Било нам је предивно. Осјећали смо се тако пријатно, као међу својим најближим.
Драго ми је до неба што смо дио ове заједнице и што смо били са вама. Још једном се показало да је Фонд све само не обична институција, а директорица Фонда права звијезда водиља за све нас. Хвала вам свима за дивно дружење, а нарочито Фонду солидарности што нас је окупио, повезао још више него што иначе јесмо“, утисци су многих родитеља. Један од родитеља је посебно био срећан што су дјеца која су се лијечила у иностранству тог дана имали прилику да друже са својим вршњацима и да уживају у чарима дјетињства.
„Присуство дјеце која нису у процесу лијечења је нашу дјецу учинило још сретнијом јер су имали прилику да се друже са вршњацима разних узраста која су здрава и неспутана хендикепом“, нагласио је један тата.
И за нашу установу овај излет је значио много. На једном мјесту видјели смо породице које су своје бриге оставиле негдје тамо. Видјели смо дјецу која су оздравила, као и дјецу која су на путу ка томе. Видјели смо још већи смисао постојања Фонда солидарности и то у сваком кораку дјетета које није могло да хода или једе, а данас трчи и радује се.
„ Хвала вам свима који сте дошли, што сте подијелили емоције, радости, бриге, стрепње, срећу, душу. Мени је срце пуно и сигурна сам да је нама ово тек први у низу сусрета које ћемо организовати. Сада сам више него икада сигурна да је ово што дијелимо огромно богатство и да има и сврху и смисао. Знала сам да је лијечење само један дио свега онога што је потребно, али сам од данас сигурна да је оно дио процеса и да ћу све од себе дати да оваквих дружења буде још много“, истакла је директорица Фонда солидарности Јасминка Вучковић.
Био је то дан пун емоција и среће, јер смо се сви окупили, а да повод нису биле болнице и доктори. Овај дан је, такође, наш мост који ћемо прећи тек онда када се поново окупимо.
А, хоћемо, јер овај излет је само један у низу. Обећавамо!