Осмјеси, сузе и неки нови живот

Много узбуђења, помало страха и туге, прегршт осмијеха и по која суза обојили су свим животним нијансама сусрет малишана који су се посредством Фонда солидарности „Душа дјеце“ лијечили у иностранству и предсједника Српске Милорада Додика. Прави ролекостер емоција у Палати предсједника Републике Српске.
А зар би и могло другачије када се у једној просторији нађу Јулија, Јован, Теодора, Лука, Реља, Страхиња, Михајло, Андрија, Растко, Ксенија, Милена, Вук и Елена са својим храбрим родитељима. Сви различити, јединствени, али повезани нераскидивим нитима у једну велику породицу, породицу која данас броји 1.000 дјевојчица и дјечака који су у најсавременије клинике широм свијета отишли на дијагностику и лијечење захваљујући Фонду солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству, а који је и основан управо на иницијативу предсједника Републике.
Предсједник је дјецу и њихове родитеље дочекао испред Палате, а након тога сви заједно пустили су балоне који симболизују жељу за здравијим, безбрижнијим и радоснијим данима за сву дјецу свијета.
„Свака болест дође изненада и када се нађете у таквој незахвалној ситуацији, свака подршка је битна. Како све те борбе изгледају знају само они који их воде. Ипак, умјесто бриге како ће да плате лијечење, Фонд солидарности је родитељима омогућио да дјеци пруже љубав“, истакао је Додик.
Он је нагласио да је заједништво најважније те да је вријеме показало да је идеја о оснивању Фонда солидарности „Душа дјеце“ била историјска и оправдана.
Прича сваке од породица које су биле на пријему је другачија, али свако од њих понаособ оне најснажније емоције и најтеже тренутке испричао је достојанствено и храбро.
И нису такви само родитељи. У сваком стиху који су отпјевали, у свакој реченици коју су изговорила нека од дјеце види се храброст и борба за срећније и безбрижније дјетињство.
„До сада сам имао 17 операција, чека ме још мало, али великим дијелом сам успио и хвала Вам на томе“, рекао је петнаестогодишњи Јован Петровић.
За ове породице Фонд солидарности значи сигурност у оним најтежим тренуцима.
„Док смо боравили на лијечењу у Турској тамо су сви били запањени да једна мала земља као што је Република Српска има Фонд солидарности, такво системско рјешење какво немају ни далеко развијеније земље, нико у региону. Ни тренутка нисмо страховали да ли ће бити довољно новца, шта ћемо ако лијечење потраје, док то, рецимо није био случај са породицама које су долазиле из региона“, казала је мајка Вука Мајкића Анђелка Ступар.
Само ријечи захвалности што је уопште основан Фонд солидарности, имали су и остали родитељи, јер оне најтеже, незамисливе борбе, водили су када су животи њихове дјеце зависили од СМС порука и позива.
„Лијечење дјеце хуманитарним акцијама најтежа је борба коју уопште можете да замислите, док у неком изнајмљеном подруму чекате да вам дијете умре на рукама“, казала је мајка четворогодишњег Реље Бокана, Мирела Рогић.
Породице кажу да захваљујући Фонду „Душа дјеце“, јединственом у региону, живе неки нови живот.
„Онога дана када смо покуцали на врата Фонда за нас је почео нови живот“, казала је мајка шестогодишњег Михајла Радановића, Рајка Радановић.
Свако од ове дјеце, али и све оне друге који су покуцали на врата једне мале институције на адреси Здраве Корде број 8 у Бањалуци, у душу зна директорица Фонда „Душа дјеце“ Јасминка Вучковић која је ту од првог дана.
„Срећна сам јер су ова дјеца данас ту, са нама. Свака њихова прича је посебна, дира у срце, али нећемо да се памтимо по дијагнозама, то су моји Шпанци, Турци, Американци, по земљама у којима су се лијечили“ казала је Вучковићева, захваливши предсједнику прије свега што је донесен Закон о Фонду солидарности, а онда и што је издвојио своје вријеме за разговор са овим породицама.
Предсједник и малишани су размијенили поклоне и растали се уз поруку да се поново друже неким лијепим поводом. Предсједник Додик је дао обећање да ће настојати пронаћи рјешење у вези са сегментом ограничења по годинама старости, јер Фонд солидарности финансира лијечење дјеце до 18 година, а овдје, како је истакао, границе не смију да постоје, и за то се мора наћи рјешење.