Вучковићева: Добра вијест је када знам да је једно дијете оздравило!

Најбољи завршетак дана је када вам се јави родитељ који каже да је његово дијете оздравило. Данас је тај дан. Обавила сам разговор са једном мајком која је прије три године, на почетку рада Фонда солидарности за дијагностику и лијечење обољења стања и повреда дјеце у иностранству, ушла у моју канцеларију са болесним дјететом и рекла да више ни у шта не вјерује. Да најмање вјерује да ће њено дијете да оздрави. Након лијечења у иностранству позвала ме је да се јави да су дошли кући са позитивним исходом, иако, како је сам рекла, првобитно у то није вјеровала. То је за мене данас најљепша вијест. И тако ћу завршити један дан са сазнањем да је једно дијете добро, рекла је ово директорица Фонда солидарности Јасминка Вучковић гостујући на Радију БХРТ.

Она је истакла да за ове три године колико постоји и функционише Фонд солидарности који је финансијска подршка родитељима болесне дјеце за лијечење у иностранству много научила од самих родитеља.

„Мене је овај посао научио да будем захвална на свему што имам. Све мање разумијем људе који пред мене износе баналне проблеме, зато што сам ја гледајући ове три године кроз шта пролазе родитељи и дјеца, схватила шта су стварни животно проблеми. Схватила сам шта значи борба за један дан. Са чим се породица све сусреће. Шта је тим родитељима банално, а шта проблематично. По овим родитељима и њиховој борби можеш да мјериш шта је истински тешко у животу и како да се бориш да изађеш као побједник“, истакла је Вучковићева.

Посебно је тешко, како је рекла, отићи у страну земљу са болесним дјететом у којој сви причају теби непознатим језиком, гдје не можете зауставити медицинску сестру на ходнику да је питате да ли је ваше дијете у операциној сали добро.

„То су све ствари о којима треба размишљати. То није само новац који смо ми, захваљујући цјелокупном друштву обезбиједили за лијечење дјеце у иностранству. Постоје родитељи који никада нису нигдје путовали, нису ишли ни до Београда или Загреба, а сада су дошли у ситуацију да морају сјести у авион и отпутовати у страну земљу са болесним дјететом. И то са огромним страхом како ће се све завршити“, навела је Вучковићева.

_______________________________________________________________________________________________________________________

У иностранству лијечено 227 дјеце

Фонд солидарности од почетак рада па до данас финансирао је лијечење за 227 дјеце у иностранству, од којих су многа ишла и по неколико пута у иностранство на лијечење. Најчешћи разлози одласка у иностранство на лијечење су малигни тумори, хематолошка обољења попут тешких облика леукемије, срчане и ортопедске аномалије, трансплантације и др. Дјеца су до сада упућивана, најчешће у европске референтне центре у Француској, Италији, Њемачкој, Турској, Хрватској, Србији и слично.

Фонд солидарности сваком дјетету пред одлазака на лијечење дарује плишаног меду који га „чува“ у тешким данима у болници. Осим тога, свим родитељима су на располагању психолози уколико им је потребна стручна помоћ, а Друштво психолога Републике Српске ову услугу за родитеље у потпуности пружа бесплатно.

_______________________________________________________________________________________________________________________

Како је рекла, једна од њој најтежих ситуација је било сачекати вијест о операцији која је трајала чак 21 сат. Како је објаснила, ријеч је о комплексној операцији која је захтијевала тимски рад љекара из више грана медицине.

„Операција је почела рано ујутру и завршила се у три сата иза поноћи. У тих 21 сат сви смо чекали вијести и надали се да ће све бити добро. И било је“, истакла је Вучковићева.

Посебно је тешко у пандемији, нарочито првих мјесеци, када су родитељи поред страха за болесно дијете додатно страховали од ове пошасти са којом се бори цијели свијет и са немогућности повратка у своју земљу.

„Зато смо иницирали и добили препоруку од ресорног министарства да док траје ванредна ситуација финансирамо и додатне трошкове породице уколико је онемогућен или отежан повратак породице кући“, истакла је Вучковићева.

На питање шта ју је опредјелило да се бави здравственом проблематиком дјеце, Вучковићева је истакла да је на њу огроман утисак и утицај имала једна конференција која се бавила ријетким болестима у Сарајеву. Тада је видјела родитеље и дјецу која болују од ријетких болести који су са адекватном терапијом функционални и здрави, али су тада истакли шта им је важно да се промијени у систему да би им било боље.

„Када сам се вратила са конференције разговарала сам са тадашњим министром здравља и социјалне заштите, професором Ранком Шкрбићем, будући да сам тада радила у овом министарству, те смо одлучили да припремимо програмски документ који се бавио ријетким болестима са аспекта системских промјена и унапређења положаја обољелих од ријетких болести. И тако је све кренуло“, истакла је Вучковићева.

Осим тога, како је истакла, прије неких 12 година покренута је активност у вези са организовањем хуманитарне донаторске вечери од стране кабинета предсједника Републике Српске.

„Наиме, тада су људи који су се бавили различитим аспектима и проблемима у области друштвених дјелатности у Кабинету предсједника Републике Српске, тада господина Милорада Додика, предложили организовање донаторских вечери за прикупљање средстава која су се усмјеравала за различите проблеме лијечења дјеце. Једне године је то било за набавку инсулинских пумпи, друге за дјецу обољелу од малигних болести, треће за изградњу „Родитељске куће“итд.  Временом се показало да дјеца која болују од ријетких болести имају најмању могућност изљечена у земљи због чега се дешавало да се новац за њихово лијечење прикупља хуманитарним акцијама, СМС порукама и слично. И тада је господин Милорад Додик иницирао доношење закона о Фонду солидарности који је дефинисао постојање наше установе са јасним изворима прихода“, објаснила је Вучковићева.

И тако је, како је истакла, Република Српска међу првима системски, институционално и солидарно ријешила проблем финансирања лијечења дјеце у иностранству.

„Република Србија има буџетски фонд, а средства обезбјеђује Влада Србије. Код нас се средства прикупљају солидарно, а највећи извор средстава су издвајања од нето плата радника који је на добровољној основи. То указује колико смо ми као друштво солидарни и емпатични. Због тога Фонд солидарности има једну потпуно другу димензију. Ми сви који радимо у овој установи смо свјесни да је неко поред издвајања за обавезно здравствено осигурање одлучио да издвоји додатни дио средстава за лијечење дјеце у иностранству. И зато сви ти људи имају право да знају како ради Фонд солидарности“, истакла је Вучковићева. Подсјећа да је рад ове установе у потпуности транспарентан и да се сви подаци, попут стања на рачуну са изводима из банака, одобреним рјешењима и слично редовно ажурирају и доступни су на интернет страници Фонда здравственог осигурања РС.

На питање како је могуће да директор једне установе изван политике, Вучковићева је истакла да је управо и био циљ да једном оваквом установом са осјетљивом тематиком руководи неко ко је изван политичког утицаја. Подсјећа да је само она као руководилац запослена у овој установи. Средства за рад и њену плату се обезбјеђују из буџета Фонда здравственог осигурања, а стручно – административну подршку Фонду солидарности пружају запослени ФЗО РС.Ч ланови Управног одбора Фонда солидарности раде без икакве финансијска накнаде.

„За чланове стручне комисије и Управног одбора не постоји ријеч којом би се могла захвалити на њиховој спремности да увијек буду ту. Они оставе сав свој редовни посао, ако морају хитно да прегледају документацију како би се дијете што прије послало на лијечење у иностранство“, истакла је Вучковићева.

У иностранству лијечено 227 дјеце

Фонд солидарности од почетак рада па до данас финансирао је лијечење за 227 дјеце у иностранству, од којих су многа ишла и по неколико пута у иностранство на лијечење. Најчешћи разлози одласка у иностранство на лијечење су малигни тумори, хематолошка обољења попут тешких облика леукемије, срчане и ортопедске аномалије, трансплантације и др. Дјеца су до сада упућивана, најчешће у европске референтне центре у Француској, Италији, Њемачкој, Турској, Хрватској, Србији и слично.

Фонд солидарности сваком дјетету пред одлазака на лијечење дарује плишаног меду који га „чува“ у тешким данима у болници. Осим тога, свим родитељима су на располагању психолози уколико им је потребна стручна помоћ, а Друштво психолога Републике Српске ову услугу за родитеље у потпуности пружа бесплатно.

23 децембра, 2020
Copyright © 2021- Фонд Солидарности Републикe Српскe