Tо је наш заједнички ход радости, растерећености и слободе
Пише: Велибор Петровић
Једна је мајка у густој шуми, дубоко испод у крошњи дрвећа, скинула своје ципеле и онако боса стајала на шумској стази. То је био њен ход радости, растерећености и слободе. И то је оно што нама, свим родитељима чија су се дјеца лијечила у иностранству преко Фонда солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству буди излет који је постао наш нераскидиви мост спајања и заједништва. Ове године излет је организован 7. јуна када је прољеће већ на заласку и сунце пружа своје руке. Нама су руке као и сваке године пружили тим Фонда солидарности „Душа дјеце“ са свим пријатељима излета.
Фонд солидарности „Душа дјеце“ већ четврту годину заредом у Шумском Буквару у Буквалеку на имању Спортско креативног центра „SKC kids“ окупља родитеље и дјецу на излету које је наше тајно царство, а мека трава улица, док су густе шуме стабла наше скривене кућице. Баш на том мјесту расте и развија се једна огромна породица Фонда солидарности „Душа дјеце“.
Ово је моја прича. Прича оца дјечака Јована Петровића из Добоја који је до сада већ имао 17 операција. Ово је прича не само о излету, већ и о једној установи која је потпуно другачија од осталих. Ово је прича и о родитељима и дјеци који имају снагу дива и љубави за цијели свијет.
Ово је прича о свима нама.
На излету Фонда солидарности „Душа дјеце“ сваке године иста посвећеност. Окупе се родитељи и њихова храбра дјеца, друштво им праве њихове браћа или сестре, а све то нам организују наше добре виле из „Фонда солидарности“. И онда као у некој бајци, као у причи о срећном царству тамо негдје далеко, иза неколико гора, ријека, планина и мора, учимо дјецу како да прихватају своје различитости, како да лакше подносе терет живота и како да дијеле љубав, искрено и без предрасуда.
Сви смо једнаки, различити, а ипак толико исти. На излету влада међусобна подршка на сваком кораку, у свакој ријечи, у сваком погледу, јер свако је свакоме и брат и друг и пријатељ. Није битно ко је здрав, а ко није, јер таквих подјела нема.
У овом царству све је другачије – дјеца се уче добрим навикама и развијамо осјећај разумијевања у њиховим главама. Желимо да сви буду бољи људи када сутра одрасту и да идеју о помоћи и жртвовању поносно носе у својој души.
Дјеца на излету су уживала, посебно у дјечијом представи „Три прасета и још једно“ коју су за све њих припремили чланови Градског позоришта „Јазавац“ из Бањалуке. Било је то предивно искуство, а највриједније било је видјети толику радост међу њима и њихово одушевљење, осмијех на дјечијем лицу и радост у души. Сваки срећни тренутак награђен је великим аплаузом, јер су сви схватили поруку представе: док чувамо природу, чувамо и мислимо на своје здравље. Глумачка екипа научила нас је како живот може да буде једноставан и без сувишних проблема, када на њега гледамо са ведре стране. У таквим моментима дјеца се истински осјећају вољеним и прихваћеним.
На излету бар на тренутак свако од нас заборави на све оне тужне болничке дане, дијагнозе, операције, таблете, третмане, медицинске уређаје, невоље, несреће, компликације, проблеме, незгоде, непријатности. Могао бих овако у недоглед да набрајам ситнице и догађаје које нам тјерају сузе на очи, које нас бацају у очај, мрве нашу душу и вуку на дно. Међутим, тим Фонда солидарности разним анимацијама настоји да отјера све ружне и тужне мисли, далеко од нас.
Јер, тамо негдје у даљини чујем лагане ноте „… деца су украс света …“. Осјетим да се дешава нешто несвакидашње и морам да будем дио те приче. Видим радосна дјечија лица и кутак за музички тренутак. Добро познати чика из града свира гитару и пјева са дјецом и родитељима. Музика лијечи нашу душу и враћа нам снагу. Иако нас је спојила иста мука, на лицу сваког родитеља не види ни умор, ни бол, нити страх. Сви заједно пјевамо веселе дјечије пјесме и присјећамо се неких срећних давних времена.
„… А шума цијела купа се у злату, тихо пјева јесењу сонату …“, весело пјева дјевојчица чији се умиљати глас шири шумом. Сједимо испред мале импровизоване бине, слушамо како дјеца пјевају и не мислимо на вријеме. А минуте и сати лете брзо, пребрзо. Трудим се да запамтим овај моменат, јер ме подсјећа на радост и срећно дјетињство. Подсјећа ме на све ове дивне људе и породице који ме окружују, на живот без брига и његову љепоту. Ко год прође поред нас, застане и запјева, на лицима се препознају срећа и задовољство што смо баш сви у овом трену на истом мјесту и размишљамо на исти начин.
Једна стара изрека каже: „Богатство није када имаш виле и новац. Богатство је када имаш кућицу, а у њој здравље и срећу у души“. Богатство је када можеш да подјелиш разлог своје среће са драгим људима. Свако од нас треба пронаћи то парче душе, скривено дубоко у себи, отворити своје срце и на срећу, радост и љубав одговорити истом мјером. Такав је баш овај излет.
Вјетар у леђа увијек дува на исту страну. Гура напријед и колико год да је тешко, тјера да идете даље корак по корак. Нема стајања, нема предаје, јер неко је ту поред нас, ко је увијек спреман да пружи руку, подигне нас чак и када мислимо да смо стигли до краја пута и да нема даље. Њихова насмијана лица, ведар дух, позитивно размишљање, спремност на помоћ у свако доба ноћи и дана – да, такво је особље Фонда солидарности „Душа дјеце“. Међу њима је и наша друга мајка, пријатељица, жена чврста ко’ стијена, препуна љубави за сву дјецу Фонда и нас родитеље – наша тета Јасминка.
Вјерујте да у животу никада нисам упознао тако драгу особу, са толико љубави у себи и толико емпатије, као што је директорка Фонда. У њеном великом срцу свако дијете Фонда има своје мјесто. Она је једина којој бих допустио да све нас родитеље научи да вежемо животне пертле као и нашу дјецу, али и дјецу наше дјеце.
И сви добри људи у РС заслужују изузетно поштовање и дивљење, јер су показали сву људскост и величину тиме што су исказали спремност да од својих плата издвајају за лијечење дјеце у иностранству. Живот је такав, тотално непредвидив, понекада весео и сунчан, некада тужан и тмуран. Никада се не зна какву радости или тугу доноси сутрашњи дан. Ако данас направимо једну добру ствар у животу, сутра ће ипак бити једна лоша ствар мање у животима свих нас.
На излету – не ћутимо. Говоримо о животу, о својим поносним борбама, о томе како и када смо успјели да згазимо своје проблеме, оставимо их иза наших леђа, како смо устали на своје ноге, када нам је било најтеже. О свему томе причамо, размјењујемо искуства, пажљиво слушамо друге родитеље, јер из сваке приче о проблему њиховог дјетета можемо научити нешто ново. Те позитивне ријечи нас јачају, храбре, дају нам снагу и све је лакше када знате да нисте сами, да нико није препуштен болу и да постоји излаз.
Јер, захваљујући постојању Фонду солидарности РС једно дијете добило је шансу за живот и прилику да по први пут у животу својим ногама додирне травнату подлогу и упозна бубамару, лептира и мрава. Друго дијете добило је шансу да својим очима први пут у свом дјетињству види бескрајно небеско плаветнило и на њему птицу која безбрижно ужива у лету. Треће дијете добило је шансу да први пут у свом животу осјети топлину сунчевих зрака на свом лицу и проба укусни, кремасти сладолед који се полако топи на прољећној ведрини. И тако редом.
Свако дијете Фонда је једно поглавље у историји живота која се пише на страницама наше садашњости. Сваки нови дан је прилика за нови почетак, свака минута радости, сваки нови корак и сваки нови уздах ваздуха, побједа је више која много значи. Све оно што је за здраве особе свакодневна рутина, за дјецу Фонда то је шанса за бољи, дужи и квалитетнији живот сутра.
И зато велико хвала друштву које је подржало идеју о оснивању Фонда солидарности „Душа дјеце“ . Пружена је рука подршке у времену када се руке не шире тако лако. Баш у том времену, Фонд солидарности прича своју причу. То је наша заједничка вриједност.
Хвала свим пријатељима излета Фонда солидарности „Душа дјеце“
Велико хвала свим пријатељима излета Фонда солидарности „Душа дјеце“ који већ четврту годину својим донацијама помажу да се излет реализује, а то су : Влада Републике Српске, Угоститељски сервис Републике Српске, Спортско креативни центар КИДС, Пекара „Мања“, компаније „Лед ледени, те „Кап по Кап“. Ове године добили смо и нове пријатеље излете на које смо, такође, поносни и то „Банка Поштанске штедионице“, Градско позориште Јазавац, Студио „Ленка Келеман“ – дјечији и породични фотограф, те Драгослав Рамић, умјетник.